Oni koji su se bar jednom tokom svog života susreli sa problemom bakterija u mokraći znaće da prepoznaju simtpome ove bolesti kada se ona javi. Međutim, oni koji nisu imali to iskustvo mogu imati teškoće i odlagati odlazak na pregled kod lekara verujući da će sa njima biti sve u redu i da će te tegobe nestati same od sebe. 

U svetu, pa tako i kod nas, broj urinarnih infekcija koje se zabeleže tokom godine ne opada i one zahvataju veliki procenat ljudi.

Mnogi se pitaju zbog čega nastaju urinarne infekcije, da li je moguće sprečiti njihovu pojavu, raditi na preventivni, kako se dijagnostikuju i kako se najbolje i najefikasnije leče ove tegobe. 

Ono što je bitno za sve jeste da se simptomi koji se mogu javiti ne ignorišu, već da se obrati pažnja na vreme i potraži savet stručnog lica. Urinarne infekcije se uspešno leče i zato se ne treba plašiti ni dijagnostike ni ishoda lečenja. Treba biti samo odgovoran prema sebi samome. 

Osnovne informacije koje treba znati

Prema dostupnim statističkim podacima u većini slučajeva bakterije u mokraći identifikovane su kod žena, u odnosu na muški pol. I to čak 50% žena će tokom života imati bar jednom urinarnu infekciju, dok će se ona kod muškaraca javiti u 15% slučajeva. 

Kod trudnica i starijih mušakraca česti su oblici ove infekcije koji su asimptomatski. 

Svakako ove vrste infekcija jedne su od najčešćih kod ljudi.

Stručnjaci naglašavaju da je moguće imati bakterije u mokraći ali da nije prisutna i urinarna infekcija. To dolazi od toga da nije nenormalno imati bakterije u urinu i urinarnom traktu i to se naziva bakteriurija. Nju nije potrebno lečiti (osim kod trudnica, ljudi koje čeka hirurška intervencija i sl.) jer ona ne daje nikakve simptome, dok infekcija koja je razvila i popratne simptome zahteva lečenje. 

Zato je najbolje da se pri svakoj sumnji uradi analiza urina, sa sedimentom, a po potrebi i urinokultura koje će jasno pokazati postoji li ovaj problem ili ne. 

Simptomi koji ukazuju da problem postoji

Kada se dešava neka promena u organizmu on nam šalje jasne poruke da nešto nije u redu i na šta treba obratiti pažnju. 

Signali koje organizam šalje kada su prisutne bakterije u mokraći  mogu biti sledeći: peckanje, svrab, teškoće prilikom mokrenja, učestaliji odlasci u toalet, konstatan osećaj pune bešike čak i nakon pražnjenja, neprijatnosti itd.

Mogu se javiti i bolovi u lumbalnom predelu, može se javiti povišena telesna temperatura, osećaj slabosti i iscrpljenosti. 

Može se javiti i krv u urinu, kao i njegov neprijatan miris ili zamućena boja, i tu posebno treba biti obazriv i što pre potražiti stručnu lekarsku pomoć. 

Saveti i preporuke lekara

Lekar koji prati stanje pacijenta će na osnovu svih raspoloživih podataka – anamneze, simptoma, stanja pacijenta i laboratorijskih nalaza – dati terapiju i predlog za dalje lečenje. Osim toga oni su dužni da pacijenta obaveste i o potrebi korekcije ishrane i konzumiranja gaziranih i zaslađenih sokova koje je potrebno izbaciti dok lečenje traje. 

U većem broju slučajeva potrebna je antibitoska terapija koja se određuje prema antibiogramu koji se radi i dobija uz rezultate urinokulture. Pre nego stignu ti rezultati lekar može propisati antibiotik širokog spektra kako bi se što pre započelo sa lečenjem jer se nalaz urinokulture čeka do 3 dana.

Takođe, oni mogu dati preporuke koje se odnose na prirodne lekove u borbi sa ovom vrstom infekcije. Najpoznatiji su čajevi i to posebno uvin čaj, ali se mogu naći i druge mešavine specijalno napravljene za ovaj problem. 

Osim toga u apoteci se mogu naći i prirodna ulja i kapsule koje su se u praksi pokazale kao efikasne i delotvore u procesu bržeg oporavka organizma i smanjenja tegoba.

Šta je najefikasnija terapija?

U zavisnosti od stanja u kojem se pacijent nalazi, bakterije u urinu koje su zastupljene i laboratorijskim analizama potvrđene, ali i celokupne kliničke slike zavisiće terapija, tok i ishod lečenja. 

Treba praviti razliku između mlade i zdrave osobe bez propratnih oboljenja koja oboli od Ešerihije koli i one starije osoba koja ima udružene komorbiditete. Terapija, tok i trajanje lečenja se u tom slučaju značajno razlikuju.

Da li je preventiva moguća?

Iako mnogi smatraju da lična higijena igra presudnu ulogu u razvoju bakterije u mokraći to nije uvek slučaj. Lekari tvrde da čak i kod pacijenata koji adekvatno brinu o svojoj ličnoj higijeni može postojati sklonost ka urinarnim infekcijama bez obzira na njihovo uredno, čisto i redovno održavanje higijene. 

Ali svakako da lična higijena jeste važna preventivna aktivnost koju je potrebno sprovoditi adekvatno svakodnevno. 

Tokom leta, posebno za žene, veoma je važno da ne sede dugo u mokrom kupaćem kostimu i da isti kad god za to postoji prilika promene u suvi. Posebno ako je reč o kupanju u bazenu.

Treba dodati i činjenicu da se ne preporučuje upotreba tuđeg veša, tuđih peškira i slično. 

Takođe, važan je i dovoljan unos količine vode jer u suprotnom nema dovoljno mokraće koja ispira urotrakt čime, a to predstavlja pogodno tle za razmnožavanje neželjenih mikroorganizama.