Smrt izvan granica zemlje u kojoj osoba živi ili u kojoj želi da bude sahranjena nije retka pojava. Ovo je slučaj koji se vrlo često događa, a u najvećoj meri kod osoba koje su svoj život provele u inostranstvo, radeći, uz želju da jednog dana budu sahranjeni u svojoj domovini. Zakon u takvim situaacijama je vrlo jasan.

Da bi se organizovao prevoz pokojnika iz države u državu i da bi se sahrana obavila, potrebno je proći određenu pravno-administrativnu proceduru koja je neophodna za dobijanje sprovodnice, odnosno dozvole za obavljanje međunarodnog prevoza preminulog lica. Zato je veoma važno da znate kako se ponašati u slučaju smrti osobe u inostranstvu i koja je to sve dokumentacija za prevoz pokojnika potrebna. 

Šta raditi u slučaju smrti osobe van matične države?

Postoje dva slučaja. Prvi slučaj jeste kada osoba premine u svom stanu, pod razjašnjenim okolnostima na drugom mestu, gde je odmah potrebno pozvati hitnu pomoć i sačekati ih da dođu i potvrde smrt, odnosno, da nadležni lekar objavi zvanično vreme smrti. U drugom slučaju, kada osoba umire pod nerazjašnjenim okolnostima, na javnom mestu, potrebno je obavestiti i policiju koja preuzima slučaj dalje, u saradnji sa hitnom pomoći i lekarima. 

U oba slučaja je za porodicu preminule osobe najvažnije da je lekar prisutan, budući da on izdaje izveštaj o smrti, tj. potvrdu, koja je potrebna u okviru kompletne dokuemtacije da bi se dobila sprovodnica za prevoz pokojnika.

Koja dokumenta su potrebna za prevoz pokojnika?

Na prvom mestu se nalazi potvrda o smrti koju izdaje doktor i nadležna bolnica, tj. lekar koji je bio deo hitne pomoći koja je obaveštena prva. Uz to se prilaže važeći putni dokument, kao isprava kojom se identifikuje preminulo lice. Uz ta dokumenta se odlazi u gradsku upravu, mesnu zajednicu, opštinu, mesta gde je osoba preminula i dobija se umrlica, koju u ovom slučaju izdaje nadležni organ.

Nakon dobijanje izvoda umrlih potrebno je kompletirati dokumentaciju, uz izvod iz matične knjige rođenih preminule osobe, izvod iz matične knjige venčanih ako je preminula osoba bila udata/oženjena, potvrda o sanitarskom izveštaju i dopuštenju inspekcije o pogrebnoj opremi, te potvrda o postojanju mesta ukopa, tj. sahrane. Ova dokumentacija se, uz popunjen zahtev, predaje nadležnom konzulatu ili ambasadi matične zemlje, zemlje u kojoj se odvija sahrana, nakon čega se dobija dozvola za prevoz pokojnika, odnosno sprovodnica.

Sporovodnica može biti i tranzitna, koja funkcioniše kao dozvola za prelazak granica zemalja koje su potrebne da se prođu isključivo zbog tranzita, ali prema čijim zakonima je potrebna dozvola i za to.

Ko vrši prevoz preminulih lica?

U ovakvim slučajevima, koji nisu tipični, prevoz pokojnika mogu vršiti isključivo pogrebne firme čije delatnosti obuhvataju i međunarodni prevoz pokojnika. Pored potrebnih dozvola za rad, ove firme poseduju i posebno osmišljena pogrebna vozila, atestirana prema Zakonu, koja imaju dozvolu i sve potrebne uslove za ovaj tip prevoza, što je u stvari i jedan od uslova da se obavi međunarodni transport ovog tipa. Uz to, zaposleni pogrebne firme mogu biti ovlašćeni i za obavljanje administrativnog dela procedure.