Nekada je jedno mišljenje bilo dovoljno. Danas to više nije slučaj. Sve više žena odlučuje da potraži drugo, treće pa čak i četvrto mišljenje kada je u pitanju njihovo reproduktivno zdravlje. Nije reč o nepoverenju prema lekarima. Reč je o potrazi za celovitijim odgovorima, o želji da razumeju sopstveno telo, da donesu odluke koje su zasnovane na više informacija, ne samo na rutinskom protokolu.

U toj tihoj, ali snažnoj promeni krije se mnogo više od medicinskih termina. Radi se o osećaju da nešto nije dovoljno objašnjeno. O frustraciji nakon niza neuspešnih pokušaja. O suptilnom glasu koji govori da postoji još neka opcija, još neko iskustvo, još neka ordinacija koja pristupa drugačije. Upravo taj glas sve više žena danas bira da čuje.

Neke od njih su godinama bezuspešno pokušavale da dobiju dijagnozu. Druge su već prošle kroz tretmane koji nisu dali rezultate. Ima i onih koje su jednostavno želele potvrdu ili kontrast onome što su već čule. Upravo u toj tački, u momentu kada osećaj intuicije naiđe na zid standardne procedure, rađa se potreba da se čuje druga perspektiva.

Takva odluka nije znak slabosti. Naprotiv, to je odluka žene koja zna svoju vrednost. Koja zna da ima pravo da postavlja pitanja. Koja zna da iskustvo može biti drugačije, pažljivije, personalizovanije. U praksi, to ponekad znači da otkrije ono što prethodno nije bilo primećeno. A ponekad, da pronađe tim kojem zaista može da veruje.

Vantelesna oplodnja: kada je vreme da potražite stručnu pomoć?

Mnogi parovi ne znaju tačno kada bi trebalo da se obrate lekaru za pomoć u vezi sa začećem, što često dovodi do višegodišnjeg čekanja i gubitka dragocenog vremena. Opšte preporuke kažu da je vreme za konsultaciju sa specijalistom ako ne dolazi do trudnoće posle godinu dana redovnih odnosa bez zaštite (ili šest meseci ako je žena starija od 35 godina). Ipak, postoje i drugi, manje očigledni znakovi koji ukazuju da je neophodno reagovati ranije: neredovne ili izostale menstruacije, jaka bol tokom ciklusa, poznate dijagnoze poput endometrioze ili sindroma policističnih jajnika, kao i prethodni spontani pobačaji. Ove pojave mogu ukazivati na dublje probleme sa plodnošću koje nije moguće rešiti bez specijalizovanog pristupa.

Još jedan razlog za pravovremenu konsultaciju jeste i nejasnoća u vezi sa prethodnim dijagnozama ili nepoverenje u preporučenu terapiju. U tom slučaju, traženje drugog mišljenja nije luksuz već logičan korak ka kvalitetnijoj brizi o zdravlju. Na primer, iskustva žena koje su se obratile različitim ordinacijama, među kojima se izdvaja i ordinacija Milenković, pokazuju da personalizovan pristup, dodatne analize i detaljno vođeni razgovori često dovode do otkrivanja uzroka koji su prethodno ostali neprimećeni. 

Najčešći razlozi za neplodnost kod žena

Neplodnost kod žena može imati različite uzroke, od kojih su neki očigledni, a drugi prikriveni i često zahtevaju dublju dijagnostiku. Razumevanje uzroka je prvi korak ka efikasnom lečenju i izboru adekvatne terapije. Evo nekoliko najčešćih faktora koji utiču na plodnost žena, uz predloge metoda kojima se najčešće pristupa njihovom rešavanju:

• Hormonski disbalans (npr. PCOS, poremećaj rada štitne žlezde):
  Neravnoteža hormona može ometati ovulaciju ili potpuno sprečiti sazrevanje jajnih ćelija. Prvi korak je detaljna hormonska analiza, nakon čega se prepisuju lekovi za regulaciju ciklusa, a u nekim slučajevima i metformin ili terapije za štitnu žlezdu.
• Endometrioza:
  Prisustvo endometrijalnog tkiva van materice može izazvati jake bolove i smanjiti plodnost. Laparoskopska dijagnostika je najefikasniji način otkrivanja ovog problema, a dalje lečenje podrazumeva hirurško uklanjanje tkiva, hormonsku terapiju i eventualno upućivanje na vantelesnu oplodnju ako prirodni pokušaji ne uspeju.
• Oštećenje ili začepljenje jajovoda:
  Infekcije, prethodne operacije ili polno prenosive bolesti mogu dovesti do oštećenja jajovoda. Histerosalpingografija (HSG) je najčešća dijagnostička metoda, dok lečenje može uključivati hiruršku korekciju ili direktno upućivanje na IVF proceduru ukoliko su jajovodi nepovratno oštećeni.
• Starosna dob žene (35+):
  Plodnost prirodno opada sa godinama, posebno posle 35. godine. U tim slučajevima savetuje se da se što pre započne sa dijagnostikom, a u zavisnosti od rezervi jajnih ćelija i opšteg zdravlja, često se preporučuje vantelesna oplodnja ili zamrzavanje jajnih ćelija kao vid očuvanja plodnosti.
• Imunološki i genetski faktori:
  Ponekad telo žene stvara antitela koja otežavaju začeće ili postoje genetske prepreke. U ovim slučajevima se sprovode specijalizovani testovi (npr. KIR i HLA tipizacija), a lečenje uključuje personalizovane protokole od imunološke terapije do odabira embriološke metode u okviru IVF postupka.

Da li vaši simptomi govore više nego što mislite?

Simptomi koje žene često ignorišu ili smatraju “normalnim” mogu zapravo biti tihi pokazatelji problema sa plodnošću. Naizgled uobičajene tegobe, ako su učestale ili se pogoršavaju, ne bi trebalo zanemariti. Evo nekoliko primera koji mogu ukazivati na dublje poremećaje:

• Neredovni ili izostali ciklusi: mogu ukazivati na anovulaciju, PCOS ili hormonski disbalans. Praćenje ciklusa i laboratorijske analize hormona su prvi koraci ka otkrivanju uzroka.
• Izraženi bolovi tokom menstruacije: nisu uvek “normalni”. Mogu biti znak endometrioze, naročito ako su praćeni bolom tokom odnosa ili hroničnim umorom.
• Neobični vaginalni sekret ili učestale infekcije: mogu ukazivati na narušenu vaginalnu floru, ali i na prisustvo upala koje oštećuju jajovode.
• Akne, pojačana maljavost ili gojenje bez razloga: često su simptomi hormonske neravnoteže koja direktno utiče na ovulaciju i plodnost.

Osluškivanje tela i beleženje ovih promena može pomoći lekarima da preciznije odrede dijagnozu. U praksi, mnoge žene koje su primetile ove signale i potražile drugo mišljenje, među njima i one koje su se obratile radi vantelesne oplodnje ordinaciji Milenković, brže su došle do odgovarajuće terapije i većih šansi za začeće.

Iskustva žena koje su promenile ordinaciju i dobile rezultat

Nije retkost da žene, nakon meseci ili godina pokušavanja bez uspeha, odluče da prekinu začarani krug rutinskih pregleda i potraže drugo mišljenje. Promena ordinacije za mnoge od njih nije bila samo tehnička odluka već emotivno opterećena promena pravca. Upravo tu, u novom pristupu, drugačijem načinu komunikacije i detaljnijim analizama, mnoge su pronašle ono što im je nedostajalo – jasne odgovore i konkretan plan.

Jedna od ordinacija koje se često ističu u ovim pozitivnim iskustvima jeste ordinacija Milenković, poznata po personalizovanom pristupu i detaljnoj dijagnostici. Žene koje su tamo nastavile lečenje ističu da su prvi put osetile da ih neko zaista sluša i da njihove individualne potrebe nisu samo broj u sistemu. U praksi to je značilo bolje prilagođene terapije, dodatne analize koje prethodno nisu rađene, kao i pažljivo vođenje kroz svaki korak procesa. Takva promena, iako možda nije bila laka, za mnoge je bila upravo ono što im je bilo potrebno da konačno dobiju pozitivan rezultat.