Kada bi se pravio spisak svih ili većine doktora koji su pisali svoje teze o ovoj nažalost još uvek bolesti bez leka spisak bi bio predugačak. Svi koji su pisali o ovoj bolesti i stručnjaci koji se i dan danas bave Parkinsonovom bolešću za prvi zvaničan podatak uzimaju detaljne opise koje je doktor Parkinson naveo u svom delu „Esej o drhtavoj paralizi“. Kao što je i logično, sama bolest je dobila naziv po doktoru Dzejmsu Parkinsu. Svake godine, na dan njegovog rodjenja ( 11. april) održavaju se manifestacije širom sveta kako bi se podigla svest o ovoj opakoj bolesti čiji je uzrok manjak dopamina u mozgu.

Simptomi 

Karakteristično za Parkinsonovu bolest jeste činjenica da se oboljenje sporije razvija. Da bi osoba dostigla poslednji stadijum oboljevanja može proći i nekoliko godina. Koje će simptome prvo razviti obolelima zavisi od genetike, okruženja i svakako od životnih navika. Najčešće je prvi simptom tremor. Uglavnom se pojavljuje kada osoba potpuno miruje. Dolazi do podrhtavanja šake ili cele ruke. Kao drugi simptom navešćemo usporenost pokreta. Osoba može posumnjati da nešto nije u redu kada primeti da je prilično usporena , da se teško kreće i da joj je lakše da korača malim koracima. Treći najčešći simptom jeste ukočenost mišića. Dolazi do otežane kretnje, do spazama na licu i dolazi do bolnih grčeva tela.

Tretmani za ublažavanje Parkinsonove bolesti

Spomenuli smo već da , nažalost, ne postoji lek za Parkinsonovu bolest. Jedini način da ljudi koji se razbole budu što dugovečniji i da im se ublaže simptomi jesu tretmani da bi se olakšao život pacijenta. Pre svega ovde podrazumevamo fizioterapiju. Ona je preporučljiva od prvih simptoma i može se jako dugo koristiti kao jedina terapija dok je bolest još uvek u začetku , a tako može ostati duži niz godina jer su simptomi umnogome blaži u početku. Fizioterapija je potrebna kako bi se ublažili simptomi ukočenosti mišića. Određenim pokretima savetovanim od fizijatra pacijent može ublažiti i bol u zglobovima. Tretmanom se poboljšava hod pacijenta i njegova fleksibilnost. Svim ovim vežbama se poboljšava kondicija pacijenta i veća je sposobnost obolelog da funkcioniše samostalno.Ono bez čega se ne može jestu redovne kontole kod odabranog doktora specijaliste. U zavisnosti od težine bolesti treba se organizovati za dalji tok lečenja. Potrebna je pomoć medicinske sestre ili više njih ili ukoliko je pacijent u mogućnosti onda se uključuje porodica obolelog.

Poteškoće u svakodnevnom životu

Pored fizičkih terapija postoje i drugividovi pomoći pacijentu. Radni terapeut je tu da pomogne obolelom u svakodnevnom životu što se odnosi na odlazak u prodavnicu umesto pacijenta ili pomoć prilikom oblačenja. Ovakvi terapeuti su tu kako bi dali ideje kako da dom pacijenta bude dovoljno bezbedan za kretnju postavljanjem nameštaja i ostalih stvari u kući na adekvatno mesto da ne bi doslo do nepotrebnog saplitanja i povrede.

Disfagija i problem sa govorom

Dosta ljudi koji pate od parkinsonove bolesti se susreću sa problemom u govoru i muči ih disfagija – problem sa govorom. Logopedi mogu pomoći ukazujući da vežbe koje pacijent praktikuje. Takođe je velika pomoć i promena u ishrani pacijenta.

Levodopa

Pored fizikalnih terapija i lekova kada dodje do progresije bolesti svakom obolelom  je potreban lek za Parkinsonovu bolest koji se zove levodopa. Nervne ćelije ovaj lek pretvaraju u veštački dopamin. Na ovaj način je kretanje pacijenta znatno poboljšano.