U poslednje  vreme bolesti poput dijabetesa i gojaznosti sa pratećim komplikacijama dostižu skoro epidemijske nivoe. Čak postaje vodeći uzrok smrti u nekim zemljama sa visokim prihodima. Jedan od glavnih uzroka pogoršanja je hrana koja se konzumira.

Onda je vreme da dobro pogledo svakodnevna ishrana. A uglavnom izgleda ovako – so, šećer i mast.

Naravno, zna se hranu koja je dobra za vas. A evo kojih sedam osnovnih hranljivih materija je potrebno vašem telu. Mnogi od ovih nutrijenata nalaze se u integralnim žitaricama, koje se u suštini odnose na zrna koja nisu iscrpljena preteranim poliranjem.

Tako recimo, proso ima integralno zrno. Odličan izvor ishrane, dostupan je svuda, ali se uglavnom zanemaruje. Proso, iako je sastavni deo ishrane mnogih ranijih , do skoro je bilo potpuno zaboravljeno.

Proso nekada i danas

Proso datira još iz kamenog doba, a zapravo su mnoge vrste prosa čak pronađene na arheološkim nalazištima u Kini. Zanimljivo je da je upravo ova grupa žitarica, a ne pirinač bila glavna u indijskoj, kineskoj neolitskoj i korejskoj ishrani.

U celom svetu postoji oko 6 000 sorti prosa, a pošto nije zahtevno za uzgoj, glavni su izvor energije i proteina za više od milijardu ljudi u sušnim i polusušnim regionima. Ipak, proso je, poput mnogih tradicionalnih namirnica, jako zanemareno. Pošto je proso visoko hranljiva žitarica, njena zrna ne stvaraju kiselinu i imaju svojstva koja ih čine umirujućim i lakim za varenje.

U stvari, to je hrana koja se često kuva tokom posta u Indiji. Osim toga, mogu se kombinovati sa različitim namirnicama, pa se sa njima može napraviti veliki broj ukusnih jela.

Nekoliko zanimljivih činjenica o prosu

Glavna hrana stare Indije bila je proso, a ne pirinač. Ova žitarica bogata je vlaknima, esencijalnim aminokiselinama, vitaminima i mineralima, ne sadrže gluten, ne izazivaju alergije, pa su laki za probavu.

Nizak glikemijski indeks čini proso idealnom zamenom za pirinač, dobar je za holesterol, dijabetes i gubitak težine.

Glikemijski indeks je skala koja rangira ugljene hidrate prema tome koliko povećavaju nivo glukoze u krvi u poređenju sa referentnom hranom. Glikemijski indeks se zasniva na kvalitetu, a ne na količini ugljenih hidrata. Prema tradicionalnoj medicini, proso podržava varenje, poboljšava apetit, povećava laktaciju, usklađuje želudac i smiruje san.

Zelena revolucija je podstakla i subvencionisala proizvodnju pirinča i pšenice, koja je uticala sa Zapada. Nažalost, višak rafinisanja uklonio je hranljive mekinje i ostavio lako svarljivo jezgro koje se lako pretvara u skrob i šećer.

Proso sadrži velike količine dijetetskih vlakana koja pomažu u snižavanju nivoa glukoze u krvi i poboljšavaju odgovor na insulin. Vlakna takođe regulišu brzinu varenja, pomažu apsorpciju hranljivih materija i zasićuju, tako da se ne oseća glad tako često.

Pošto vlakna pomažu u čišćenju crevnog trakta od toksina, odlična su i za probavne smetnje.

Osim ovih očiglednih prednosti, ove žitarice su odličan izvor nekoliko vitamina i minerala, uključujući fosfor, važan za proizvodnju i skladištenje energije, magnezijum koji poboljšava isporuku hranljivih materija i povećava osetljivost na insulin.

Iako svaka vrsta ima drugačiji profil hranljivih materija, većina je bogata proteinima, sadrži minerale poput kalcijuma, gvožđa i cinka i bogata je vitaminom B6, niacinom i folnom kiselinom. Smatra se da nas lignani u prosu štite od raka dojke i kardiovaskularnih bolesti.