Smatra se da više od 50% seksualno aktivnih žena se zarazi jednom vrstom HPV virusa ili se zarazi sa više vrsta HPV virusa tokom njihovog života.
U većem broju slučaja, kod osoba sa jačim imunitetom dolazi do potpune razgradnje virusa bez pojavljivanja ikakvih simptoma, ali kod žena osetljivih na HPV postoji mogućnost da se pojave simptomi, kondilomatozne promene i poveća rizik za stvaranje karcinoma grlića.
Na osnovu pojavljivanja simptoma, HPV virusne infekcije se mogu podeliti u tri grupe:
- Latentne – (Prisustvo HPV virusa bez simptoma)
- Subkliničke – (Prisustvo HPV virusa sa blagim simptomima)
- Kliničke – (Prisustvo HPV virusa sa vidljivim, izraženim simptomima)
Kondilomi kod žena
Kod žena, bradavice se mogu razviti na spoljašnjoj i unutrašnjoj strani vagine, na grliću materice (otvor u materici) ili oko anusa. Kondilomi mogu biti jako mali, a mogu i da se pojave u većim grupama. Mogu biti crvenkaste ili bele boje. Nekada kondilomi uopšte ne izazivaju simptome.
Ako ste žena koja je imala seksualni odnos bez zaštite onda treba da odete na pregled kod ginekologa. Testiranje na niskorizični HPV koji izaziva kondilome ne spada u rutinski pregled. Lekar će morati da vas pregleda da bi znao sa sigurnošću da li imate virus. Kondilomi mogu da se pojave mesecima ili godinama posle seksualnog kontakta.
Kondilomi kod muškaraca
Kod muškaraca kondilomi se mogu videti na penisu, na skrotumu ili oko anusa. Ne postoji pouzdan test za muškarce koji će da otkrije virus odgovoran za pojavu kondiloma. Treba da zatražite da vas lekar pregleda ili da idete na redovne preglede.
Kondilomi u trudnoći
U trudnoći pod dejstvom hormona, kondilomi mogu da se uvećaju do veličine pesnice, da imaju neprijatan miris i da krvare. Mogu se preneti tokom porođaja vaginalnim putem kada je majka inficirana HP virusom, ali najčešće nema posledica na dete. U retkim slučajevima razvijaju se bradavice u grlu novorođenčeta, juvenilni papilomi, koji mogu da ometaju disanje novorođenčeta. Tada je potreban laserski tretman kako bi dete moglo nesmetano da diše.
Kako izgledaju kondilomi?
Kondilomi, poznati i kao polne ili šiljaste bradavice su izrasline na vulvi, u vagini, na grliću i oko anusa, a kod muškaraca i na penisu i oko njega.
Bowenoidna papulosa – vrsta Humanog papiloma virusa – infekcije koja se vidi kao sitne crvenkasto, braonkaste kvržice na spoljašnjim genitalijama, oko anusa i na perineumu. Obično su prisutne kod mlađih osoba. Iako izgledaju kao obične bradavice, mogu da predstavljaju početni stadijum planocelularnog karcinoma, zbog čega je indikovana biopsija, histopatološka analiza i lečenje.
Gigantski kondilomi (Buschke Laowenstein tumor) – predstavlja semimaligni oblik verukoznih karcinoma koji retko daju metastaze, ali imaju lokalni invazivni i destruktivni rast. Promene su obično prisutne na spoljašnjim genitalijama i oko anusa, u vidu velikih karfiolastih masa sa pojavom fistula i abscesa. Lečenje se sprovodi dubokom hirurškom ekscizijom.
TIPOVI HPV VIRUSA
Uzročnici pojave kondiloma su virusi, poznati kao HPV virusi (humani papilloma virusi) kojih ima više od 160 tipova. Sa druge strane danas je poznata činjenica da HPV virus nije izazivač samo kožnih i polnih bradavica već je nekoliko sojeva ovog virusa direktan uzročnik karcinoma grlića, vulve, a sve češće i karcinoma anusa, penisa i glasnih žica.
Klasifikaciju sojeva HPV-a po epidemiološkim kriterijumima:
Sojevi niskog rizika: 6, 11, 40, 42, 43, 44, 54, 61, 70, 81 i CP 6108, koji retko izazivaju lezije koje napreduju do prekancerogenih promena.
Sojevi sa višim rizikom: tip 33, 34, 36, 39, 66
Visoko rizični, onkogeni sojevi: 16, 18 kao i 31, 33, 35, 39, 45, 51, 52, 56, 58, 59, 68.
Visokorizični tipovi HPV-a su nađeni kod 80% slučajeva karcinoma raka grlića materice. Određeni tipovi virusa kao što su tip 6 i 11 odgovorni su za pojavu genitalnih bradavica (kondiloma) u oko 90% slučajeva, dok neki tipovi virusa kao što su 16 i 18 imaju i visok onkogeni potencijal, te mogu biti odgovorni za nastanak karcinoma.
KAKO SE KONDILOMI MOGU PRENETI?
Kondilomi se prenose seksulanim putem, ali je moguće i prenošenje direktnim (neseksualnim) kontaktom sa zaraženom kožom i sluzokožom. Kondom nije sigurna zaštita, ali značajno smanjuje rizik prenošenja infekcije.
Istaživanja navode da je mogućnost infekcije nakon prvog kontakta sa zaraženom osobom oko 65%.
Razvoj kondiloma počinje pojavom gotovo neprimetnih neravnina i sitnozrnastih promena na koži i sluzokoži genitalnih organa. U ovoj fazi praktično ih je moguće videti samo na ginekološkom pregledu i to putem kolposkopa (mikroskopa), te je jasan značaj redovnih ginekoloških kontrola.
Ukoliko imate promene na koži idite na pregled kod izabranog ginekologa. Uraditi HPV tipizaciju, da bi ste videli koja vrsta HPV virusa je u pitanju. Ne dozvolite kondilomima da se šire. Posebno su opasni kad se nalaze na grliću jer tada mogu izazvati premaligne promene!