Gojaznost obično označava neravnotežu između unosa i potrošnje energije tako da se višak energije skladišti u masnim ćelijama.
Broj ovih masnih ćelija se povećava, što dovodi do nekoliko zdravstvenih posledica.
Višak telesne masti često dovodi do povećanog rizika od srčanih oboljenja, dijabetesa, bolesti žučne kese i jetre, artritisa i nekih karcinoma. Gojaznost je postala globalna epidemija sa oko 1,3 milijarde ljudi koji imaju prekomernu težinu ili su gojazni.
Koji su zroci gojaznosti?
Među faktorima rizika od gojaznosti, istaknuti su povećan unos hrane bogate energijom i smanjena fizička aktivnost ili sedantni način života.
Drugi uzroci gojaznosti uključuju endokrine, hipotalamičke i genetske poremećaje. Postoji fina ravnoteža između unosa i potrošnje kalorija na koju negativno utiču faktori načina života kao što su višak masti u ishrani, šećer i smanjena fizička aktivnost. To dovodi do negativnih promena u fiziologiji tela.
Šta je indeks telesne mase?
Pojedinci se smatraju gojaznima kada imaju više od 20% težine iznad svoje idealne telesne mase. Indeks telesne mase (BMI) se izračunava kao težina u kilogramima podeljena sa visinom u metrima na kvadrat.
Trenutno prihvaćeni kriterijumi za prekomernu težinu definišu se kao nivoi indeksa telesne mase (BMI) veći od 25 kilograma po metru kvadratnom i gojaznost kao indeks telesne mase od 30 kilometara po metru kvadratnom
Distribucija masti
Raspodela masti je jedan od glavnih faktora koji doprinose bolesti. Na primer, distribucija masti u gornjem delu tela se naziva Androidni tip i povezana je sa povećanim rizikom od bolesti koronarnih arterija, visokog krvnog pritiska, visokog nivoa holesterola, dijabetesa, kao i hormonske i menstrualne disfunkcije. Određuje se merenjem odnosa struka i kukova.
Vežbanje i kontrola nad gojaznošću
Vežbanje je stoga jedna od najvažnijih mera u upravljanju gojaznošću. Obično se dodaje promenama u ishrani, lekovima i hirurškom lečenju gojaznosti.
Osim što smanjuje telesnu masu povećanjem potrošnje kalorija, vežbanje takođe poboljšava samopouzdanje, što zauzvrat povećava pridržavanje određenom režimu ishrane i fizičkoj aktivnosti.
Terapija vežbanjem u cilju redukcije gojaznosti treba da se razvija u planiranom i praćenom programu aktivnosti koji bi najbolje odgovarao potrebama pacijenta. Vežbanje treba da počne postepeno i da se povećava kako se funkcionalni kapacitet poboljšava.
Vežbanje i raspodela telesne masti
Vežbanje smanjuje telesnu masu i utiče na distribuciju telesne masti promovišući regionalni gubitak masti, posebno u predelu stomaka. Ovo smanjuje rizik od bolesti povezanih sa distribucijom masti u gornjem delu tela poput kardiovaskularnih oboljenja ili metaboličkog sindroma. Pored toga, nova telesna masa se takođe najbolje održava vežbanjem. Treba napomenuti da se očekuje fizička aktivnost koja pospešuje aerobne procese u organizmu, poput trčanja ili vožnje bicikla. Intenzitet tih vežbi ne bi trebao da bude maksimalan, jer u tom slučaju mogu da se jave povrede, opterećenje kardiovaskularnig sistema koji je kod gojaznih osoba već dovoljno opterećen.
Vežbanje i metabolizam glukoze
Pored smanjenja telesne mase, vežbanje poboljšava metabolizam glukoze i smanjuje nuvo glukoze u krvi našte, nivo insulina u krvi, poboljšava toleranciju na glukozu i smanjuje insulinsku rezistenciju.
Međutim, treba imati na umu da prestanak vežbanja može dovesti do značajnog povećanja intraabdominalne masti u roku od nekoliko nedelja ili meseci prema nekim istraživanjima.