Cena električne energije je u poslednjih godinu dana sve veća i nakon poslednjeg poskupljenja je, čak i uz najveće napore, prilično teško da se smanji račun za struju. Mnogima se čini da, uprkos tome što se trude da isprate sve savete za štednju, uključuju velike potrošače noću, isključuju punjače i sijalice i generalno racionalnije troše, računi ostaju isti. Zbog toga se sve više malih potrošača – vlasnika kuća i vikendica, raspituje koja je cena solarnih panela i da li se uopšte isplati njihova ugradnja.
Šta su solarni paneli i kako proizvode struju?
Pre nego što objasnimo kako se ugrađuju solarni paneli, cenu ugradnje i održavanja, kao i način skladištenja struje, trebalo bi da objasnimo kako oni rade. U suštini, solarni paneli su niz fotonaponskih ćelija ubačenih u okvir. Te fotonaponske ćelije proizvode struju kada su izložene sunčevoj svetlosti, samim tim je logično da će solarni paneli prozivesti struju srazmerno jačini sunca i broju sunčanih sati u toku dana.
Kada se proizvode struja ona se skladišti u bateriji pa se pomoću pretvarača (invertera) sa panela prevodi u naizmeničnu struju koja se direktno koristi.
Paneli se najčešće postavljaju na krovovima zgrada jer na njima ima najviše sunca, a i najlakše je povezati ih na sistem električne energije za direktnu upotrebu.
Postoji više vrsta solarnih panela
Kada su u pitanju solarni paneli cena zavisi od vrste, odnosno kvaliteta. Paneli se mogu podeliti u tri kategorije: monokristalni, polikristalni i tankoslojni.
Monokristalni paneli su najkvalitetniji, daju najčistiju struju i najefikasniji su. Velika prednost ovih panela je u tome što oni ne zauzimaju previše prostora na krovu, obzirom na to koliku količinu struje prave. Oni su najtolerantniji na visoke temperature i slabo osvetljenje.
Polikristalni paneli nisu toliko skupi kao monokristalni. Oni nemaju ujednačenu crnu boju već su plave boje. Slabiji su od monokristalnih pa je potrebno da se na krov postavi više panela. Kada su u pitanju polikristalni solarni paneli cena ugradnje je najprihvatljivija za male potrošače, odnosno domaćinstva.
Na kraju su tankoslojni paneli koji proizvode najmanje struje. Njihova velika prednost je u tome što su prilično lagani i ne opterećuju krovnu konstrukciju. Naravno, obzirom na to koliko malo struje mogu da proizvedu, potrebno je staviti ih mnogo više kako bi se dobila optimalna količina električne energije.
Kako se postavljaju?
Kada su u pitanju solarni paneli cena investicije se ne obračunava samo prema broju panela koji se postavljaju na krov, već se na nju dodaje i cena dodatnih komponenti. U sve to treba uračunati i cenu koju naplaćuju majstori za postavljanje.
Samo postavljanje panela nije toliko komplikovano. Treba na krov montirati nosače na koji će se postaviti paneli. Zatim ih treba povezati sa inverterom koji će tu struju da skladišti u bateriji ili da je pošalje u sistem.
Preporuka je da se paneli postave na južnu stranu kuće kako bi što više bili izloženi suncu. Postoji čak i opcija da se postave nosači sa motorom pomoću kog se može podešavati ugao panela. Naravno, kada se na ovaj način ugrađuju solarni paneli cena cele investicije je daleko veća.
Da li se isplati ugradnja
Glavno pitanje je da li se danas malim potrošačima isplati da ugrađuju solarne elektrane. Tu se treba malo baviti matematikom i proračunati ukupnu potrošnju struje u domaćinstvu, cenu solarnih panela, kao i koliko će struje ukupno moći da se proizvede.
Za prosečno domaćinstvo se preporučuje da se ugrade solarni paneli jačine od 1kW do 5kW koji na godišnjem nivou mogu da proizvedu od 1500kW do 7250kW struje. Za jedan prosečan solarni panel cena je od 900 do 1000 evra (ovo je cena za panele od 4 do 5kW). Ukupna cena ugradnje solarne elektrane bi bila negde od 3.600 do 5.000 evra, a stručnjaci predviđaju da se ta investicija isplati za nekoliko godina.
Prosečna solarna elektrana ove jačine može da proizvede od 30 do 70 odsto ukupne potrošnje električne energije što nije zanemarljivo. Treba naglasiti da na proizvodnju struje direktno utiče broj sunčanih sati tako da je logično da će elektrana proizvoditi više struje leti nego zimi.
Ta proizvedena struja se može skladištiti u baterijama ili se višak može vraćati u mrežu. Ukoliko se donese odluka o vraćanju struje u mrežu, neophodno je da se za to potpiše ugovor sa EPS – om i da se ugradi dvosmerno brojilo.
Cena solarnih panela je sve povoljnija
Kako je zelena energija sve popularnija u poslednjih nekoliko godina i sve je veće interesovanje za ugradnju solarnih elektrana, cena solarnih panela je znatno manja nego ranije. Uz to, Republika Srbija daje subvencije za ugradnju solarnih panela što dodatno smanjuje troškove. Kada se sve to uzme u obzir uz značajno smanjenje računa za struju dolazi se do zaključka da je ugradnja solarnih panela izuzetno isplativa investicija.