Nije tajna da je srpska prestonica još od ranije bila poznata po boemskom, odnosno tada kafanskom životu. Zatim su kafane zamenjene drugačijim ugostiteljskim objektima. 

Iako i dalje postoji restoran Beograd koji se može pohvaliti specijalitetima karakterističnim za prošlost glavnog grada, sve je više ugostiteljskih objekata tog tipa, koji se okreću modernim tendencijama. U tom smislu se otvaraju i specijalizovani pabovi, a svakako da postoji i pivnica Beograd, te lokali u kojima se na primer služe samo domaće srpske rakije. 

Baš iz tog razloga se mnogi Beograđani šale da njihov život zapravo uopšte nije lak, jer među tolikim kafanama, restoranima, kafićima i drugim ugostiteljskim objektima treba izabrati onaj, u kome će se zaista uživati. 

Kratka istorija beogradskih kafana 

Onog momenta kada su turski okupatori u prvoj polovini 16. veka na području Dorćola, u jednoj zgradi otvorili mesto gde su služili kafe, smatra se da počinje kafanski život u prestonici Republike Srbije. 

Zanimljiv je podatak da ono što se danas naziva restoran Beograd, ranije je nazivano kafana i to počev od prve polovine 18. veka, odnosno nakon što su turske snage ponovo osvojile Beograd od austrijskih snaga. Bilo je tu i hanova i mehana, ali se nekako termin kafana najduže zadržao. 

Promene u kafanskom životu glavnog grada 

Nakon što je srpski knjaz Miloš Obrenović na početku 19. veka zvanično uveo porez svima, koji su imali mehane i kafane, te obavezu da steknu i dozvolu za rad, čini se da se kafanski život u glavnom gradu menja. 

Tada ove ugostiteljske objekte ne posećuju više samo ljubitelji dobre kapljice, nego i ljudi koji su se bavili trgovinom i upravo u kafanama sklapali najbolje poslove. 

Iako se danas ne može reći to isto kad je u pitanju pivnica Beograd, nema nikakve sumnje da mnogi koji posećuju restorane i te kako dobro znaju da se određeni poslovi upravo na tim mestima mogu i sklopiti. Iz tog razloga posebno poslovni ljudi sa puno pažnje biraju koji će restoran Beograd posetiti i u njemu organizovati sastanak sa poslovnim partnerima ili saradnicima. 

Krajem 19 – og i početkom narednog veka u Beogradu kafane u Nišu mnogim mestima. Poznat je i Pozorišni trg, koji se nalazio na području današnjeg Trga republike u centru grada, a koji je bio stecište boema toga vremena. 

U kafanama su se u to doba završavali svi bitniji poslovi, sklapala poznanstva, uživalo u dobroj kapljici, odličnoj astronomskoj ponudi i druženju sa poznatim pesnicima, piscima, glumcima, slikarima, pa i političarima i mnogim drugim znamenitim ličnostima toga vremena. 

Kafanski život u modernom Beogradu 

U današnje vreme su ugostiteljski objekti usmereni na potrebe naravno savremenih ljudi. 

U tom smislu se sve više njih specijalizuje za određene kuhinje sveta, pa nije ništa čudno da postoji restoran Beogradu u kome se mogu konzumirati isključivo specijaliteti mediteranske kuhinje, orijentalne ili kuhinje neke specifične zemlje. 

Takođe nije ništa neobično što u prestonici postoje i specijalizovani ugostiteljski objekti, kao što je na primer pivnica Beograd, odnosno pab koji podseća na one u Engleskoj i slični. 

Iako i dalje postoje i kafane, doduše u malom broju, čini se da čak i taj element gradskog života nije uspeo da odoli savremenim trendovima.

Baš zato više nije tako teško pronaći koji kafić ili restoran će nekome postati omiljen, jer je ponuda i više nego obimna.