Poslednjih nekoliko godina vesti su posebno mračne i bave se raznim temama koje nisu baš prijatne. Svakodnevno smo na udaru vesti o ratovima, nesrećama, klimatskim promenama, raznim sukobima, epidemijama bolesti i virsa i ostalim užasnim informacijama kako kod nas tako iz celog sveta. Zato nije iznenađujuće ukoliko u nekom trenutku dođe do prezasićenja i da počinjemo pod pritiskom da verujemo da je sve što se dešava oko nas zaista loše.
Naravno, postoje „alati“ kojima možemo da se borimo protiv uticaja ovakvih informacija, ali prvo moramo da shvatimo zašto smo izloženi ovakvim vestima, kako one utiču na nas, a zatim kako da smanjimo njihov uticaj na naš život.
Uticaj vesti na naše mentalno zdravlje
Strašne vesti o strašnim temama, tragedijama, hororima… se često potenciraju iz razloga što one donose klikove. Klikovi posle donose portalima i medijskim kućama novac od oglašivača. Samim tim, većina medija je neretko uslovljena da objavljuje vesti o ratovima, trgedijama, stradanjima i bolestima, često uz brutalne snimke ili fotografije.
Zahvaljujući modernim tehnologijama nije potrebno mnogo da te vesti o strahotama i užasima nađu na našim telefonima, kompjuterima i tabletima. Ne moramo ni kupovati novine ni paliti TV. Iako se trudimo da takve informacije izbegnemo, one će doći do nas putem aplikacija, drušvenih mreža ili članova porodice ili prijatelja koji će nam prepričati o kakvim se strahotama danas pričalo.
Često se zato dešava da ljudi počnu da gledaju na svet sa strahom i da osete uznemirenost, posebno oni koji su osetljivi na takve informacije. Neće svi, naravno, jednako doživljavati ovakve vesti, ali kod nekih preterano izlaganje negativnim inforamcijama može da bude okidač za depresiju ili anksioznost, jer lagano počinje da veruje da je svet oko njega strašno mesto. Tada polako nastaju problemi u funkcionisanju samog čoveka.
Kako da smanjimo uticaj vesti na naš život
Prvo što možemo da učinimo za sebe jeste da malo odmorimo od ekrana, telefona, informacija, horora. Da sami sebi dozvolimo da malo predahnemo. Da ne klikćemo na svaki puš. Na svaku „Tragediju“, „Horor“ „Strahotu“… Istraživanja su čak pokazala da minimalno sat vremena pre spavanja ne treba da gledamo u ekrane naših mobilnih telefona. Pored moždanog stimulansa zbog kojega pojačano lučimo adrenalin koji nam ne dozvoljava da zaspimo, plavo svetlo ekrana može da utiče na poremećaje sna. Poremećaj sna može da dovede do umora koji nam ne dozvoljava da se uhvatimo u koštac sa svakodnevnim obavezama, što opet može da utiče na razvoj depresije.
Dalje, svako od nas mora da shvati da to što smo svakodnevno izloženi negativnim vestima ne znači da je svet oko nas crno strašno mesto koje čeka da nas povredi. Iako smo zahvaljujući umrežavanju danas jedni drugima bliži nego ikad, sociolozi kažu da se svet pojedinaca smanjuje. Moramo da znamo da su se kroz istoriju dešavale strašne stvari ali se teže ili nikako dolazilo do tih vesti. Ljudi su živeli sporije, u većem skladu sa prirodom, često bezbrižnije nego danas i najvažnije, vesti koje su dolazile do njih ticale su se njih ili su se zadržavale na nivou komšija i prijatelja, dok bi „procurela“ tek poneka vest iz dalekog sveta.
Odložite telefon, isključite notifikacije
Ostavite telefon i protegnite noge. Vazduh i sunce mogu da doprinesu da se popravi ne samo vaše psihičko nego i fizičko stanje. Razbistrite misli, idite u prirodu i zaboravite telefon. Stanite da se divite prizoru, upijte zelenilo, pomirišite cveće, posmatrajte oblake. Pozovite prijatelje da šetate zajdno. Pričajte o sebi i slušajte o njemu. A vesti o tragedijama će uvek postojati, samo ne moraju da budu vaš problem.
Važno je napomenuti da šetnja i priroda nisu lek za sve. Ukoliko se osećate bespomoćno, ipak se obratite lekaru. Iako izolacija od vesti o hororima i tragedijama ne može da škodi, znajte da je reč stručnjaka uvek važnija.