Svedočimo vremenu kada su zimska grejanja sve skuplja, a stanovi sve hladniji. Niko ne uživa da sedi u svom domu koji je hladan, a troši razne resurse ne bi li ga zagrejao. Moderan čovek je negde zaključio da mu je grejanje na struju najisplativije, pošto veći deo dana nije kod kuće, te mu je bitna topla atmosfera svega par sati dnevno. A to kontrolisano grejanje pružaju panelni radijatori. S obzirom da cene ogreva svake sezone skaču, grejanje na struju više nije najskuplje. Moderan čovek nadoknađuje cene time što pali i gasi svoja grejna tela po potrebi. Upravo zbog svega ovoga, panelni radijatori su se omasovili u upotrebi.
Ovi ravni, pločasti radijatori pored toga što rade na struju, imaju i termostat kojim vi zadajete željenu temperaturu. Panelni radijatori uvlače hladan vazduh sa poda, greje ga i zrači njime, a samim tim odaje toplotu. Iskustva velikog broja zadovoljnih kupaca smatra da panel radijatori pružaju bolje grejanje od toplote predate konvekcijom. Montira se uvek horizontalno, jer je prirodno strujanje vazduha vertikalno. Panelni radijatori su manje debljine i lakši, pa se kače na zidovima, a izuzetno zračenje i grejanje olakšava im glatki ili profilisani čelik, od koga su inače napravljeni. Postavljaju se na mestu gde je hladnoća uvek najveća, a to je, po običaju, ispod prozora. Treba biti onih dimenzija kojih je i sam prozor. Postavljanje uz ili iza kreveta se izbegava. Takođe se ne preporučuje da se ograđuju drvenim maskama, da se ne bi smanjio efekat grejanja. Ovi radijatori imaju zaštitu od pregrevanja, zato i nema opasnosti sa njima.
DRUGO IME PANELNIH RADIJATORA – „NORVEŠKI RADIJATORI“
Ova vrsta radijatora je dizajnirana u Norveškoj 1948. godine. Pogodan je za rad na niskim temperaturama, dugotrajan je i lako se održava. Iako ima manje dimenzije, izlazna snaga mu je visoka. Može se biratii između radijatora sa analognim ili digitalnim termostatom. Digitalni se preporučuje ukoliko grejete nešto topliji i izolovaniji stan, jer ima više opcija ( možete mu dati tačnu temperaturu koju on postigne i održava ). Ukoliko ste manje sreće i grejete nešto hladniji stan, sasvim vam je svejedno koji ćete termostat izabrati. Imajte na umu da su oni sa digitalnim, u startu dosta skuplji.
PRECIZAN ODABIR PANELNIH RADIJATORA
Pre nego se uopšte odlučite za ovakav radijator, obavezno uzmite u obzir izolaciju stana. Treba prebrojati spoljne zidove i one koji su to skoro – kao što je zid koji ide do stepeništa zgrade. Obratite pažnju na balkonska vrata koja su veliki izvor hladnog vazduha. Posebno je važna funkcionalnost stolarije i svima je jasno koliko je ona bitna u očuvanju toplote nekog stana. Plafon je važna karika u celoj situaiji, jer se lakše greje stan sa nižim plafonom. Najveće probleme sa grejanjem imaju oni stanovi iznad kojih su odmah ploče, bez ikakve izolacije. Ako su sve ove stvari dobro rešene, jedan panelni radijator od 1,5 kw može zagrejati prostoriju od 15-16 m2 . Pozicija stana takođe diktira toplotu – ukutkan stan među spratovima je lakše grejati. Ako se ispostavi da je stan hladan, pojaviće se problemi u smislu potrošnje električne energije, kao i to da radijatori ne mogu da postignu željenu temperaturu, jer će sav topao vazduh otići na hladan plafon. Radijatori praktično obavljaju svoj deo posla, ali se ne gase i time i ne štede, što je njihova bitna karakteristika. Zbog svih ovih nepoznanica oko izolacije stana, mišljenja o ovim radijatorima su podeljena. Treba biti realan, rešiti te probleme i pustiti radijatore da rade svoj posao.