Tokom sezonskih promena, naročito u proleće i jesen, mnoga deca počinju da ispoljavaju simptome koje roditelji često pripisuju običnoj prehladi ili umoru. Međutim, iza tih tegoba mogu se kriti sezonske alergije koje, ukoliko se ne prepoznaju na vreme, mogu značajno uticati na svakodnevno funkcionisanje deteta, kvalitet sna i koncentraciju. Problem često ostaje neotkriven jer se simptomi ne javljaju uvek klasično – kijanje i svrab nisu jedini pokazatelji.

Neretko, deca ne umeju jasno da opišu kako se osećaju, što dodatno otežava razumevanje uzroka. Umesto toga, ponašanje im se menja, postaju razdražljiva, neispavana ili povučena. Upravo zato je važno obratiti pažnju na širu sliku – fizičke simptome, ali i promene u svakodnevnim navikama i raspoloženju, jer oni često ukazuju na sezonske smetnje koje zahtevaju drugačiji pristup od uobičajenog lečenja virusnih infekcija.

Promene ponašanja koje prate sezonske alergije

Sezonske alergije kod dece ne manifestuju se uvek kroz jasno prepoznatljive fizičke simptome kao što su curenje nosa, suzenje očiju ili kašalj. Često se prvi znakovi pojavljuju kao promena u raspoloženju i ponašanju. Dete koje se inače igra, komunicira i aktivno učestvuje u svakodnevnim aktivnostima može postati pasivno, neraspoloženo ili preosetljivo bez očiglednog razloga. Poremećaj sna je takođe čest – dete se budi umorno, teško zaspi, ili se često budi tokom noći zbog zapušenog nosa ili svraba u grlu.

Još jedan važan signal jeste smanjena koncentracija. Deca koja pate od sezonskih alergija često imaju teškoće da se fokusiraju na zadatke, posebno u školskom okruženju. Učitelji i vaspitači primećuju da su deca odsutna, zaboravna ili nemirna. Ove promene ponašanja mogu biti pogrešno protumačene kao nepažnja ili neposlušnost, dok je pravi uzrok fizička nelagodnost izazvana prisustvom alergena u okruženju.

Roditelji često ne povezuju sezonske alergije sa promenama u ishrani ili apetitu, ali i to može biti indikator. Udisanje polena i iritacija grla mogu dovesti do smanjenog unosa hrane, a povremeno i do mučnine. Uz to, prisutni simptomi poput zapušenosti sinusa ili svraba u ustima remete prijatnost tokom obroka, pa dete izbegava određene teksture hrane.

Razumevanje da sezonske alergije nisu samo fizički simptom već i emocionalno-funkcionalni izazov, prvi je korak ka pravovremenoj dijagnozi. Umesto da se menjaju rutine ili uvodi disciplinski pristup zbog „lošeg ponašanja“, potrebno je razmotriti i biološke uzroke koji zahtevaju medicinsku procenu. Rano prepoznavanje i tretman mogu značajno poboljšati kvalitet života deteta i celokupne porodice.

Alergija na polen kod dece – kako razlikovati simptome od prehlade?

Razlikovanje prehlade od alergijske reakcije na polen često predstavlja izazov, naročito zato što su mnogi simptomi slični: zapušen nos, kijanje, umor i suzne oči. Međutim, postoji nekoliko karakteristika koje mogu ukazati da je uzrok tegoba sezonska alergija, a ne infekcija. Alergija na polen kod dece obično se javlja iznenada, u periodima godine kada je koncentracija polena visoka, dok se prehlada češće pojavljuje tokom hladnijih meseci i razvija se postepeno. Simptomi alergije traju onoliko dugo koliko je dete izloženo alergenu, ponekad i nedeljama, što nije tipično za virusne infekcije koje prolaze za nekoliko dana.

Još jedna važna razlika odnosi se na temperaturu – alergije ne izazivaju povišenu telesnu temperaturu, dok je kod prehlade blago povišena temperatura uobičajena. Takođe, sekrecija iz nosa kod alergija je bistra i vodenasta, dok je kod prehlade gušća i može menjati boju tokom dana. Deca sa alergijom često osećaju svrab u očima, grlu i ušima, što je simptom koji se retko viđa kod virusnih infekcija. Upravo taj svrab predstavlja snažan signal koji olakšava razlikovanje između polenske alergije i obične prehlade.

Ponašanje deteta takođe može pružiti dodatne smernice. Ukoliko se simptomi javljaju svake godine u isto vreme, to je snažan indikator alergijske prirode tegoba. Takođe, kada se stanje poboljšava nakon boravka u zatvorenom prostoru ili nakon primene antihistaminika, najveća verovatnoća je da se radi o alergijskoj reakciji. Razumevanje ovih razlika pomaže roditeljima da pravovremeno reaguju, izbegnu nepotrebne antibiotike i upute dete na adekvatnu dijagnostiku i terapiju.

Koliko često se pogrešno dijagnostikuju alergijske reakcije?

Pogrešno tumačenje alergijskih simptoma među decom je znatno učestalije nego što se pretpostavlja. Mnogi roditelji, ali i zdravstveni radnici u početnim fazama, mogu prepoznati alergiju kao prehladu, infekciju sinusa ili čak probleme sa ponašanjem, naročito kada su dominantni umor, smanjena koncentracija ili razdražljivost. Jedan od razloga za ovakve greške je preklapanje simptoma, ali i nedostatak jasnih obrazaca koji bi se lako uočili bez detaljne anamneze, posebno kod dece koja ne umeju uvek precizno da opišu tegobe.

Alergije se posebno često pogrešno dijagnostikuju kod dece predškolskog uzrasta, jer su u tom periodu učestale i virusne infekcije. Hronično curenje nosa, uporne iritacije očiju ili produženi kašalj neretko se pripisuju „slabijem imunitetu“, iako zapravo predstavljaju odgovor organizma na alergene u okruženju. Neka deca tako godinama prolaze kroz ponovljene terapije antibioticima, iako se radi o stanju koje zahteva potpuno drugačiji pristup – testiranje, eliminaciju alergena i ciljanu antihistaminsku terapiju.

Još jedan značajan razlog pogrešne dijagnoze jeste sezonski karakter tegoba. Tegobe koje se javljaju samo u određenim periodima godine ponekad deluju previše blage da bi se pripisale alergiji, pa roditelji ne traže savet stručnjaka. Ovakvo odlaganje dovodi do toga da se alergija pogoršava iz godine u godinu, utiče na kvalitet sna, školskih aktivnosti i generalnog funkcionisanja deteta. Rano prepoznavanje i pravilna dijagnoza ključni su za ublažavanje simptoma i sprečavanje komplikacija kao što su astma ili hronične upale disajnih puteva.